ОБЈАВЉЕНО У ВЕЧЕРЊИМ НОВОСТИМА 8. ОКТОБРА 2008.
(ПЛАЋЕНИ ОГЛАС)
УДРУЖЕЊЕ ЗА ЗАШТИТУ ЋИРИЛИЦЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА "ЋИРИЛИЦА"
Нови Сад, Николајевска 2, телефон 021/527-018 и 064/314-3673
СРПСКОМ НАРОДУ
ЧЛАНОВИМА „ЋИРИЛИЦЕ“
упућујемо следеће
ОБАВЕШТЕЊЕ
Удружење „Ћирилица“, на отвореној ванредној седници своје Скупштине, одржало је у петак 26. септембра 2008. у Матици српској у Новом Саду јавну расправу о Члану 26. Нацрта статута АП Војводине (службени језици и писма).
По обављеној јавној расправи, а полазећи од тога да су службени језик и писмо један од елемената суверенитета и интегритета сваке државе, Скупштина Удружења „Ћирилица“ једногласно је донела одлуку:
1) да се владајућој коалицији у Скупштини АП Војводине упути предлог да из Нацрта статута АП Војводине брише одредбе супротне Уставу Републике Србије и то:
– Члан 26. став 2. који гласи „Примена латиничног писма српског језика уредиће се покрајинском скупштинском одлуком“
– и Члан 34. алинеја 27. (надлежност Скупштине АПВ) која гласи „уређује примену латиничног писма“
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ НАШЕГ ПРЕДЛОГА
Уставно-правни основ. Члан 26. став 2. и Члан 34. алинеја 27. Нацрта статута АП Војводине супротни су Члану 10. ставу 1. Устава Републике Србије који гласи „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо“, чиме је предвиђена непосредна примена службене употребе српског језика и ћириличког писма. У Уставу се не предвиђа уређивање овог питања законом нити подзаконским актом.
Ненадлежност. Службена употреба српског језика и ћириличког писма спроводиће се непосредном применом, како је утврђено у Члану 10. ставу 1. Устава а службена употреба других језика и писама уређује се законом који ће донети Скупштина Републике Србије јединствено за целу територију државе. Члан 183. Устава Србије утврдио је надлежности покрајина и није предвидео да оне регулишу службену употребу језика и писма, већ да се оне само „старају о остваривању људских и мањинских права, у складу са законом» који јединствено за целу државу доноси Скупштина Србије.
Историјско државно-правни разлог (уважен је у Члану 10. ставу 1. Устава Србије који у службеној употреби предвиђа српски језик и ћириличко писмо).
У свим српским државама током целокупне њихове историје све до 1945. и увођења комунистичке диктатуре у државној/службеној употреби једино су српски језик и ћириличко писмо.
У Српској православној цркви од почетка њене аутокефалности 1219. године па до данас у службеној употреби, увек и једино, јесу српски језик и ћириличко писмо.
Друге државе у којима су Срби живели као мањина, ако су им давале право на коришћење свог језика као службеног, као писмо су увек наводиле само ћирилицу.
Данас, као и раније у Мађарској и Румунији законодавство препознаје српски језик и ћириличко писмо као језик српске етничке мањине.
Нама суседне државе, бивше републике СФРЈ, после њеног распада у својим правним системима када су Србима давале право на коришћење свог језика као службеног за њега су везивали само ћирилицу.
У периоду постојања Војводства Србије и Тамишког Баната (1849-1860) као аутономне јединице у Хабсбуршкој монархији на њеној територији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо. Та аутономна јединица обухватала је данашњу Бачку и Банат, као и делове Срема и Источне Славоније.
Државни разлог (такође уважен у Члану 10. ставу 1. Устава Србије):
Службени језик и писмо су један од елемената суверенитета и интегритета сваке државе.
Чланом 26. ставом 2. и Чланом 34. алинеја 27. сепаратише се државна администрација тако да би они државни службеници северно од плавог Дунава, у АП Војводини „интегрисаној у европски систем региона“ у службеној употреби користили „латинично писмо српског језика“ а Дунав би био „европска жута линија“ која их раздваја од државних службеника на осталој територији Србије (неинтегрисаној у Европу) који би користили српски језик и ћириличко писмо.
Оцена правника Секретаријата за прописе АПВ да су наведене одредбе Нацрта статута АПВ у сагласности с Уставом Србије не може имати већу правну снагу од оцене Уставног суда Србије која ће, сигурни смо, бити сасвим супротна.
Политичка воља владајуће коалиције у АП Војводини за сепарацију државних службеника у решавању питања службене употребе српског језика и писма не може бити јача од Члана 10. става 1. Устава Србије донетог на референдуму спроведеном по најстрожим стандардима уставног права.
На основу Устава Србије законодавна и извршна власт имају обавезу да штите суверенитет и интегритет државе па и у делу службене употребе српског језика и ћириличког писма на својој територији и, с друге стране, да у међународним односима обезбеде Србима у другим државама употребу српског језика и ћириличког писма у складу с међународним правом.
Ако то право не могу Србима да обезбеде, како ће онда обезбедити да Покрајина Косово и Метохија остане саставни део територије Србије и у оквиру њеног уставног система.
У време славног Војводства Србије и Тамишког Баната у службеној употреби је био српски језик и ћириличко писмо а данас су Срби чланови владајуће коалиције у АП Војводини потписали Нацрт Статута АП Војводине у коме захтевају службену употребу хрватске (Гајеве) латинице.
Владајућа коалиција пренела је из Нацрта у Предлог статута АП Војводине одредбе о сепаратисању покрајинских државних службеника у решавању питања службене употребе српскога језика и писма у односу на службенике на остатку територије исте државе Србије.
Скупштина Удружења „Ћирилица“ једногласно је донела и следећу одлуку:
2) овлашћује се Извршни одбор „Ћирилицe“ да, уз подршку Одбора за службену и јавну употребу српске ћирилице, предузима све правне поступке и радње у захтевању од извршних власти спровођење члана 10. став 1. Устава Србије, да за то ангажује адвоката или адвокатску канцеларију и да о свим одлукама са обављене јавне расправе о Нацрту статута АПВ обавести целокупну српску јавност.
Извршни одбор Удружења „Ћирилица“
