Слободан Турлаков: КО ЈЕ КОГА АНЕКТИРАО? Још од Покојникових времена, било je тих „неких“, у земљи и по свету, којима је сметао наш социјалистички самоуправни развој! Покојника одавно нема, баш као ни његовог социјалистичког самоуправљања, али ти „неки“ и даље нам подмећу клипове, и развој нам стоји, не само према Европи, која се видно копрца да опстане и да буде своја, већ и између званичне ЦГ и Србије. Толико сам пута писао др Мишку из Подгорице, молио га да открије те „неке“ у Београду што раде на разграђивању демократских процеса у Црној Гори, са намером да је опет анектирају, као 1918. Не вудите смешни, историјски је то тако документовано и чврсто утемељено, да не вреди ни трошити речи. Требало би звати Пашића и Регента са оног света, ако он постоји, да кажу шта су то радили са Црногорцима против Црногораца! Али, како данашњи суверенисти потичу углавном од атеиста, ни тај позив не би био опортун! Али, и без тог дозивања, зна се непобитно, да су њих двојица, тврдоглаво и по цивилној и по војничкој линији, радили да ЦГ ставе под своје скуте. Али, како тврди онај, који је са српском војском (један батаљон и две хаубице, без нишанских справа!) командовао на Цетињу за време Божићне побуне 1918, генерал Милутиновић, више је то по цивилној линији рађено, и то само од самих Црногораца, који нису хтели никакве Милутиновићеве предлоге о мирном решењу проблема да прихвате. Нису хтели ни Скупштину не држе у Подгорици, већ на Цетињу, као што је увек било! Он је чак говорио да би свечано дочекао краља Николу и довео га на Цетиње у његов двор, па да се касније то мирно реши, утолико пре што ће његов унук Александар, бити краљ те нове велике државе! Дакле, његова крв! (Има чак једна слика целе краљевске породице Петровић, док Александар седи деди, краљу Николи, у крилу! Што је, како рече Јоковић, највећа част у Црну Гору!) Али Пламенац, као вођа устаника, другачије је мислио и решио. Генерал, каже, да није било Васојевића, Бјелопавлића, Кучана, Граховљана, које је довео Марко Даковић (кога суверенисти никако не помињу!), били би сви побијени, јер је био огроман несразмер између побуњеника и његовог батаљона, одн.. команде Јадранских трупа. Другим речима, Божићна побуна био је сукоб између самих Црногораца, који су били за и против уједињења са Србијом. Генерал, чак, помиње како су му Кучани говорили да једва чекају да се освете Катуњанима за 1856, када је војвода Мирко, отац краља Николе, секао децу и у колевкама. Тај податак, још 1867, бележи Милан Пироћанац, када је био секретар кнеза Николе, а што је објављено тек 1926. у „Политици“! Све је ово и толико тога, непозанато и непостојеће за др Мишка, али је зато нашао да су српски војници с бајонетима приморали посланике Подгоричке скупштине, да гласају за уједињење са Србијом! Он неће ни то да зна да то уједињења ЦГ и Србије, званично није ни обављено, као ни оно од 1. дец. 1918, јер српске Народне скупштине није било на окупу, а по важећем српском Уставу, једино је она могла та уједињења да прогласи. Сазвана је тек 14 дана доцније, да прими к знању уједињење СХС и да тиме саму себе распусти! Тужно, али истинито. И од тада почиње крај Србије, на чијем докрајчењу садашњи Европљани сада талентовано раде. Али др Мишко неће да зна ни да је 1943, Тито установио Црну Гору као државу, тј, као једну федералну јединицу у оквиру ДФЈ. Не, таман посла, зар да дира Тита, који га је устоличио за шефа социјалистичке омладине СФРЈ! И тако сад, као феникс птица, никла је, благодарећи суверенистима, нова демократска ЦГ. А ко су ти „феничани“, да ли бивши зеленаши, комунисти, или мученици са Голог отока, чији су најбројнији становници били баш црногорски комунисти, по милости и одлуци генерала Јова Капичића, који сад тврди да нико на Голом отоку није мучен, био је то, такорећи, хотел са неколико звездица! Међутим, гле чуда, тог Јову, суверенисти сад дижу до неба, мада их он назива непросвећеном фукаром, верујући да је већина њихова из оног његовог голооточког „хотела“, дакле овејани издајници. За разлику од Словенаца, који су фини људи, који чак нису ни знали за тај ИБ, јер они са „том фирмом нису трговали“. Другим речима, они гледају само посао и профит. „А ми смо после револуције, имали највише поверења у Црногорце, па смо их поставили на највише места у држави! А није ни две године прошло, а они издајници, раде за Русију!“ Међутим, суверенисти, почеше сад на другу мету да циљају – на званичну Србију, п пошто су, изгледа, коначно, схватили да ту и такву званичну Србију, почев од њеног председника, па до шефа фудбалског савеза и т.д. и т. д., чине управо Црногорци, па се управише на 1918, и прокламоваше ону осакаћену Србију, која је 2/3 свог најбољег војничког кадра, у ратовима изгубила, за ону која је анектирала ЦГ! Да јој врати неблагодарношћу што је ЦГ гинула да би обезбедила њено повлачење кроз Албанију! Еј, бре! То треба смислити! Испада да је ЦГ ушла у рат, само зато да обезбеди српско повлачење! Оно што је, искрено речено, била црногорска срамота, због које је сваки прави Црногорац црвенео и проклињао краља Николу, тражећи да му се суди што је ЦГ капитулирала, а он побегао, никог не обавештавајући, у Италију а потом у Француску! Уместо да се повукао заједно са српском војском и својим зетом, кроз Албанију, па са Крфа, на Солунски фронт, да заједнички ослободе своје земље! То др Мишку не пада на памет! Али, зато смирено тврди да је ЦГ припадала савезничкој победи! Аман! И сад тај краљ Никола, који је новцима што је опљачкао од црногорске сиротиње (читај сведочанства његовог секретара Саве Поповића, а можеш и списе М. Пироћанца у којима стоји да је пушке и жито које је ЦГ добијала од Русије, кнез Никола продавао својим рођеним Црногорцима!) постаде Луча Микрокозма! Па зато је и дошла: „Историјска и морална рехабилитација“, како рече др Мишко и већина посланика у ЦГ парламенту. Обновите и прогласите, ако хоћете и ако вам се каже, опет Краљевину Црну Гору, али у њеним границама са почетка рата 1914. године, као што је и ред. (Али, шта ћемо онда са признањем КиМ-а!) И да им се лепо све врати, па и покретна имовина, како каже др Мишко! Мада ће то бити неизводљиво. Чујмо генерала Милутиновића– зашто: „Оно што поштедеше његови назови непријатељи – Аустријанци, нису поштедели његови рођени Црногорци. Они су све разграбили, па и његову приватну својину“, упркос чувару, маршалу двора Славку Рамадановићу. Додуше, то „разношење“ и др Мишко помиње, али не народ, већ институције, које онда нису ни радиле или нису постојале. Ја сам и др Мишку и публицисти Цимеши, у једном ранијем напису, навео документа које је објавио Коста Стојановић, из којих се лепо види како су текле ствари са предајом Црне Горе Аустријанцима, и личним уделом краља Николе у том „послу“. Ако су то необорива документа, објављена у Швајцарској још током рата, којим моралом се др Мишко пита: зашто је Подгоричка скупштина 1918,. састављена само од Црногораца, и то веома образованих, детронизирала династију Петровић и забранила јој повратак у земљу? И ако се чињенице не могу спорити, ипак он наставља: „Династија Петровић Његош, завриједела је посебно мјесто на историјском путу стасавања ЦГ. Баштинећи лучу слободе, оданост историјском трајању, визију измирења и окупљања завађених братства и племена, одважност. мудрост, свијест о народним потребама и идеалима, обдареност духа и мисли, надасве храброст и родољубље и непоколебљивост, сваки од седам владара из династије Петровић – Његош, оставио је у наслеђе дјела (Горски вијенац – С.Т.!) која су постала симбол црногорске слободарске традиције“. Али, седми владар био је краљ Никола, а он се према оном што је речено, не би могао сврстати међу њих. Према томе, свргнут је краљ Никола, а не династија Петровић-Његош! И треба се питати, јесте ли се ви суверенисти, капичићи или николићи, мада признајући слободарску традицију ЦГ, икад запитали да ли је у смислу и на основама „Горског вијенца“ обнављају? Као о Божићу 1717.? Сумњам, јер вас прошлост не интересује, па зато и не стварате националну већ демократску ЦГ. И што рече војвода Стево Вукотић, брат краљице Милене: „Помоз Бог, небраћо!“ Ви кукате над запаљеном кућом Пламенца, а тврдите да је 1941, уз помоћ италијанских фашиста, 14. јула 1941, дан после устанка 13.јула, „обновљена“ Црна Гора, чији је председник владе те и такве ЦГ био управо Пламенац – погорелац. Онај што је политички организовао Божићну побуну, и пре но што је један метак испаљен, побегао у Италију, код краља Николе, да му буде председник владе, а одатле у Америку, да би се вратио у земљу 1925, поклонио милостивом краљуАлександру, који га је придигао и устоличио, једним Указом, за посланика СХС у ЧСР, а другим га ставио у пензију! Еј, бре, треба имати образа за такве и толике рокаде. И са једне и са друге стране! И сад се појавио претендент илити престолонаследник принц Никола II, син Михајла, рођен од престолонаследника Мирка и Наталије, ћерке Александра Константиновића, пуковника и команданта КГ Милана Обреновића, чији је, иначе, брат од стрица био, па је тако Михаило Петровић Његош обједињавао обе народне династије, баш као и његов син Никола. По неким ауторима престолонаследник Михаило, написмено се одрекао 1928, права на ЦГ престо, у корист краља Александра, што је можда и био разлог апанаже, коју су од Краљевине Југославије, добили Петровићи Његоши. Поменимо да је одмах после првог рата, принц Петар, син краља Николе, онај што је изгубио Ловћен, после ког је уследила капитулација ЦГ, упркос забране, долазио у Београд код свога сестрића, Александра, добијао од њега издржавање, о чему је било протеста у ондашњој скупштини СХС. И не само он, толики виђени зеленаши и бунтовници дођоше, и сви лепа места заузеше, на челу са сердаром Јанком Вукоткићем, који је окићен највишим чином, армијског ђенерала, са само подофицирском школом у Модени! Речени претендент Никола II, недавним законом о рехабилитацији, моралној и историјској, династије Петровић Његош, добио је неке недефинисане краљевске прерогативе, која ће моћи упражњавати тек по одобрењу председника Републике ЦГ! Добио је у имовинском погледу доста тога, и да је то, малте не, по др Мишку, нешто слично урађено као и у Србији! Не дао Бог! Иако „ови“ могу све да учине, као што су довели (по изасланику Зорану Живковиоћу, који им је однео и српске пасоше!) принца Александра са породицом, и дали им на (не само на) бесплатно коришћење Бели двор, о државном трошку! Чак су му дозволили да се продуцира као самовољни престолонаследник, што не само да је противзаконито, већ и непостојеће, пошто је српски престо угашен још 1. децембра 1918, када је проглашено Краљевство СХС., што је противуставно учинио регент Александар. чији ће се син, Петар II, додуше, на ултимативно Черчилово тражење, 29. јануара 1945. одрећи престола у корист Намесништва, што је био државни удар, јер, по још важећем југословенском Уставу, он се могао одрећи краљевске власти, само у корист свога млађег брата, принца Томислава. Како је Петров син, Александар, рођен кад Петар, његов отац, више није био краљ, он није рођен као престолонаследник Али, чак и да је био, он би могао бити само престолонаследник краља Југославије, а не Србије, па се тако још увек и зове „оф Југославија“. Дакле, српски престо не постоји, па не постоји ни онај који би могао бити његов наследник. Једино, ако се вољом народа опет успостави краљевина, али и тада би се нови краљ морао бирати на Великој Народној скупштином, изабраној од српског народа.. Никако другачије. Па је, у том смислу, сулудо и стављање круне на државни грб, пошто он није одраз традиције, већ знамање садашње државе и њеног устројства. А цео свет зна, да је Србија – република, и да круна није њено обележје! Али, опет понављам, „ови“ могу да ураде све што хоће и што им се нареди. Одавно је већ знано, да је 27. март 1941. дело Енлеза, који су тиме изазвали рат Југославије са Немцима, и на тај начин обезбедили себи предах у рату са Немцима, па чак и омели намеравану инвазију Енглеске од стране Хитлера. Долазак принца Александра Карађорђевића у Србију, никаквом званичном одлуком српског народа, није покривен, већ је то учињено опет по жељи Енглеза, и тиме нам, по ко зна који пут, показали да никада нису радили, нити пак раде, у нашу корист, чиме нас упућују на речи Светог Саве „Не тражите нове пријатеље, међу старим и доказаним душманима“, а Енглези су нам то вазда доказивали, још од кнеза Милоша (пуковник Хоџес, први страни дипломата у аутономној Србији!), преко Берлинског конгреса, дипломатског штрајка после убиства краља Александра Обреновића, тражења територија ослобођених српском крвљу за Бугарску, противљења слања помоћи Србији, нападнутој са три стране током Првог светског рата, као и отварање и одржавање Солунског фронта, рушењем Милана Стојадиновића и његовим интернирањем на острво Маурицијус, као и интернирањем принца Павла у Кенију, спречавањем дотурања издашне америчке помоћи Дражи Михаиловићу, устоличење Тита, распарчавање СФРЈ, распиривање грађанског рата на њеној бившој територији, учествовање у бомбардовању Републике Српске и Србије, помагање ОВК и садашњим признањем независног КиМ-а, а наравно и успостављањем прозападне демократске владе, која изнутра има да уруши Србију, што се увелико ради. Ово што је урадила тзв. Народна скупштина Србије, у имовинском погледу, у односу на самозваног престолонаследника Александра, потпуно је незаконито, и никакве везе нема са оним што је учинила Црна Гора. Ако се не сумња да се Николин отац, престолонаследник Михаило, после смрти престолонаследника Данила и Мирка, одрекао престола ЦГ у корист краља Александра, онда ни принц Никола II није стварни престолонаследник, али то је већ ствар Црне Горе. Интересантно, црногорски принц је ових дана изјавио да он не очекује извињење Карађорђевића, већ да ће му бити довољно, ако су спознали да су њихови преци били ти, који су детронизовали црногорску династију и забранили им повратак у ЦГ 1918.. Ипак, „био би срећан да се поново успоставе добри односи са Карађорђевићима.“ (Никад нису постојали!) Да ли је он еволуирао у својим схватањима, тешко је рећи, али је у Мадриду, у време СРЈ, изјавио, да је реч „у суштини о једном народу“, што је данас већ далека истина. Зар је мало генерација рођених од 1945, у Покојниково време, а и Ђиласово и Капичићево, који су „спознали“ да су само Црногорци. Том приликом је рекао још и то: да је „по убеђењу републиканац, да сматра да ЦГ није потребна монархија. И да је много важније да политичке странке у ЦГ, име Петровић Његош, престану да употребљавају у политичке сврхе“ У то време принц Никола, живећи у Паризу као архитекта, био је саветник министра за урбанизам и екологију у влади ЦГ. Међутим, ако се принц Никола не нада да ће му се, у име, Карађорђевића, извинити принц Александар, не треба сумњати да ће актуелна српска власт, да би опрала себе од оптужби званичне ЦГ, натерати принца Александра да то учини. Шта више, неки верују да би то извињење, допринело „превазилажењу подела у црногорском друштву“. Мада би званична ЦГ, схватила то „измирење“ одушевљено, и пласирала га као сатисфакцију добијену од најмеродавнијих потомака оних злотвора из 1918, она је, с друге стране, од садашњих најмеродавнијих фактора у Србији, добила уверавања „да неће коментарисати закон и одлуку актуалних власти ЦГ (о моралној и историјској рехабилитацији династије Петровић-Његош), да неће да полемише о прошлости, већ да је сва окренута садашњости и будућности“, што је опет наишло на пуну сагласност у ЦГ, сви су за то „да се подржи став актуалних српских власти“. Шта више, чуо се и раздрагани поклич: „А сада окренимо сви своје погледе, на садашњост и будућност!“ Међутим, није све тако раздрагано. Као и некада, било је пуно сагласности у договорима између двеју народних династија, али у пракси би се редовно много тога искренуло и отишло низа страну, јер је свака желела комад земље оне друге. Династија више нема, обе стране су демократске и социјалистичке, чак и оне опозиционе, па ипак нема мира, оптужбе се и даље шаљу. Свак хоће да буде предводник у „региону“, да се пре од другог домогне отворених врата ЕУ. Црна Гора је у предности, врата као да су јој одшкринута, али тај фамозни изборни закон, никако да добије 2/3 већину. Наравно, радом опозиције и просрпских странака, „чија је глава у Београду, а ноге су им у Подгорици“. Ко држи и пуни ту главу, никако да сазнамо. Можда, сам др Мишко, толико их рекламира, да они постају доминатнији од владајуће коалиције! И у чему је несугласица око тог изборног закона која траје већ четири године, а сад је то неусвајање, постала још и главна препрека за отварање преговора за коначни улазак у ЕУ! И, дабоме, Србија је та која подговара своје трабанте да се тај закон не усвоји. Драги др Мишко, ни дан данас се не зна како ће овдашњи изборни закон да буде примењен, иако је он, као, усвојен. На пример, шеф СПС– а је против већинског, хоће и даље да буде пропорционални систем, који омогућује шефовима странака да буду свемоћни. И овда је стигао глас из Венецијанске комисије, али слаб је то глас, за све оне који хоће да владају, и они ће и крај изгласаног закона, наћи пролаз за своје жеље и потребе. Коначно, у Београду има толико владајућих Црногораца, да ја верујем да их ви не само знате, већ и да општите са њима. И ко су они? Коме припадају суштински? Ви не бисте смели од њих дићи руке, већ и зато што је ЦГ држава без већинског народа. Није могуће да овдашњи ЦГ, желе пропаст своје матице! Нађите могућност да се сусретнете са њима, чак јавно и да јавно говорите о споровима! То би и нама, овдашњим Србима, помогло! Немојте се толико заносити демократском и европском ЦГ, и у исти мах толико причати о својој славној прошлости. Помислите, да та прошлост не иде у прилог свим грађанима данашње демократске ЦГ! Кривокапић је недавно изјавио, без Црногораца не би било ни ЦГ! А где ћете их наћи да бисте постали већина, да би ЦГ била ваша. Ја не верујем да у црногорском народу преовлађује европска демократска ЦГ, над оном вековном, која је одржавана борбом предака са свим непријатељима, са којима сада живите у истој држави! Када је француска револуција избацила паролу „Отаџбина је у опасности“, она није била далеко од вашег основног и постојећег проблема. Оставите се Европе, вратите се себи, и што даље од НАТО пакта. Он постоји да руши слободу свих држава, а у првом реду Русију! Ону Русију која вас је одржала кроз читав 19. век, и хранила и оружала, и са 10 хиљада дуката сваке година попуњавала буџет! Не наносите на себе трагичну кривицу! Зар толико верујете да сте – свој на своме!? Ни ви, ни ми, не смемо бити толико наивни! Слободан Турлаков
