БЕОГРАД 27. 12. 2009
ПРЕСС
ПРЕСС ИСТРАЖУЈЕ... Шта стоји иза идеје о оснивању Хрватске православне цркве
Пројекат је већ виђен у НДХ, када су Немци Анти Павелићу, пошто је претерао са убиствима Срба, наложили да оснује ХПЦ кроз коју би асимиловао преостале Србе. Та „црква“ више је постојала на папиру, измишљајући чак и имена и број својих свештеника
|
| Пропаганда... НДХ је редовно обавештавала јавност о ХПЦ |
Неозбиљна иницијатива за верску аутокефалност групе грађана из Огулина, која се представила као Хрватска православна заједница, подсетила је на један мали део историје Другог светског рата који није довољно познат у нашој историографији. За време НДХ, такозвани поглавник Анте Павелић спровео је у дело вишевековну идеју о стварању Хрватске православне цркве, која би доказивањем да су сви који живе у Хрватској Хрвати, без обзира на верску припадност, требало да докрајчи постојање Срба на тим просторима.
Историчар Вељко Ђурић, аутор књиге „Усташе и православље“, каже за Пресс да су се прве идеје о успостављању Хрватске православне цркве јавиле у другој половини 19. века, пошто је у Ватикану постојао велики страх да се национално буђење Срба не прошири према Западу. Иако је у неколико наврата било помена о концепту ХПЦ, како каже наш саговорник, то су све били ситни покушаји у односу на оно што је учинио Павелић 1942. године.
- Немачки пројекат „Ное орднунг“, односно нови светски поредак, имао је у плану и стварање заједнице православних држава Европе. Дакле, колико држава, толико православних цркава. Идеја о ХПЦ рођена је код Немаца и предочена Павелићу у оквиру решавања српског националног питања. Речено му је да мора да буде блажи, да не може да побије баш све Србе, као што је замислио. Додуше, већ су током 1941. српски народ и СПЦ у Хрватској били потпуно обезглављени. Пројекат ХПЦ осмислили су обавештајни органи немачких служби уз помоћ усташа. Немци су били оперативци, а Хрвати извођачи радова. Нашли су највећу потпору међу руском емиграцијом. Проглашена је као аутокефална црква, с планом да буде у рангу патријаршије - прича наш саговорник.
Највећу улогу у стварању Хрватске православне цркве имао је обавештајац Ханс Хелм, тадашњи представник Трећег рајха у НДХ, као и оперативци Адалберт Кунгел и Марбот Шумахер. Њих двојица су били фолксдојчери из Војводине и пре рата су имали добре везе у руској емиграцији и у српском свештенству, одакле су регрутовали чиновнике у мантијама за свој подухват.
|
| Пројекат... Анте Павелић, Андрија Артуковић и Гермоге |
Како је забележено, на седници Сталног одбора за правосудне и богоштоване послове, при хрватском државном сабору, чланови одбора су радили на успостављању ХПЦ, а позивали су се на поглавника Анту Павелића, који је рекао да се „нада да ће се наћи паметних људи који ће уредити то (српско) питање, па да се направи у Хрватској, мјесто србске православне цркве, хрватска православна црква...“
Члан одбора Винко Кришковић рекао је да ће он узети то на себе, али и да ће о свему обавештавати поглавника, јер се „Он (у записима ово написано великим словима) за ову ствар јако занимао и желео да буде обавештен у свакој фази рада“. У каквом стању је био православни живаљ у Хрватској у то време показује и изјава дотичног Кришковића, који је рекао и да ће бити потешкоћа да се све уреди јер „како знадете, православне цркве су порушене, свећеника нема, па се мора добро промислити како све то решити...“
Иначе, Анте Павелић једини је имао право да бира епископе и потписивао је сва акта ХПЦ. Павелић је 29. маја 1942. године у својој резиденцији примио архиепископа Гермогена, старог руског свештеника, коме је намењена улога патријарха цркве. Пошто ХПЦ никада није добила признање Васељенске патријаршије, остала му је титула епископа.
- НДХ је финансирала ту цркву, али та црква није могла много. Забележено је да је Гермоген кукао како нема пара за ципеле. Нису Павелић и Степинац били претерано дарежљиви према ХПЦ, давали су тек онолико колико им је било неопходно за пропаганду. Рецимо, он је тражио да му држава преда на коришћење имовину предратне СПЦ, али је то одбијено, пошто је имовину већ разграбила државна администрација. Гермоген је био усташка лутка у сваком погледу. Био је старац у касним осамдесетим годинама. Једна несрећна фигура. Када је постао поглавар ХПЦ, руски синод му је забранио чинодејствовање - каже Ђурић.
Немачка и усташка власт у Хрватској користили су предратне спискове свештеника СПЦ и, како би се данас то рекло компјутерским речником, по „копи-пејст“ принципу тим свештеницима формално доделили парохије и решења о плати. Како каже наш саговорник, НДХ је била држава која се чврсто базирала на праву. Додуше, на лажном праву, али је „папиролошки“ све под конац било потковано.
- Међутим, када се погледају спискови из 1942. године, види се да је црква имала око 80 свештеника. А када се упореде ти спискови са списковима свештеника из 1941. види се да је тридесетак њих убијено већ на почетку рата. Била је то добрим делом лажна организација, али се данас у историјским архивима води као да је заиста постојала. Имали су неколико руских свештеника које су користили и неколико Срба, углавном несвршених теолога. Језик је био хрватски, користили су се латиница и нови календар. У принципу, осим у Загребу, црквени живот се и није одвијао. Рачунало се да ће заживети ако се остваре ратни циљеви НДХ и Трећег рајха - прича Ђурић.
На тим списковима свештеника нашло се чак и име четничког војводе Момчила Ђујића, који је у то време увелико био вођа устанка.
- Човек је имао своју територију на којој је држао власт, успоставио свој образовни систем и организован црквени живот, а НДХ га у папирима водила као свештеника ХПЦ. Чак је 1944. добио решење о премештају. Причао сам са њим 1989, у емиграцији, и само ми је рекао: „Ма каква, бре, хрватска православна црква“. Према документацији, чак је 1944. добио премештај у другу епархију - прича Ђурић.
Хрватска православна црква никада није добила озбиљно признање. Прва ју је признала Руска црквена општина из Сарајева. Крајем 1942. Гермоген је преко министарства спољних послова НДХ затражио признање од васељенског патријарха, а какав је статус имала та такозвана црква најбоље говори што је у тој молби затражио и да му пошаљу епископе и свештенство које му недостаје. Нигде у историјској документацији не постоје трагови да је добио било какав одговор. Вељко Ђурић каже да су једино представници румунске цркве учествовали у миротонији другог епископа Мифке.
Вељко Ђурић каже да су људи који су учествовали у у формирању ХПЦ у Загребу практично учитељи оних који данас воде самопроглашене православне цркве у Македонији и Црној Гори.
- Анте Павелић, пошто је био изузетан правник, себи је приписао да је написао устав ХПЦ. Али, највише на њему је радио Антонио Јерков, припадник усташке младежи и јако образован човек. Он је умро пре неколико година у Ватикану. Радио је на везама Ватикана и МПЦ и за њих писао устав 1967. Имао је контакте и са Мирашом Дедеићем. То су све њихови ђаци - каже Ђурић.
- Реч је о Хрвату из Херцеговине, који је рођен у католичкој породици, а завршио богословију Српске православне цркве. Постао је ђакон, оженио се и добио троје деце. Суђено му је зато што је имао хомосексуалне везе. Побегао је у Македонију, где је сачекао долазак Бугара, а почетком рата отишао је у Немачку. Немци су га потом вратили у Хрватску. Партизани су га убили 1945. - прича Ђурић.
Наш саговорник каже да је данашња Хрватска православна заједница као „семе зла“ које је посејао кватерник још у 19. веку и које може поново да никне.
- Ако се посматра број Срба, њихово отрежњење, груписање у Хрватској, јачање у сваком погледу, наравно да је то опасност за хрватску причу о ономе што су урадили 1995. - каже наш саговорник, и додаје да обнављање ХПЦ „може бити занимљиво“ због мешовитих бракова, као идеално место за скривање оних који имају проблем са идентитетом.
ВЕЉКО МИЛАДИНОВИЋ
| Коментари |
|
