ПРЕДСЕДНИКУ ОПШТИНЕ
ОПШТИНСКОМ ВЕЋУ
ПРЕДСЕДНИКУ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ
Предмет: захтев за спровођење члана 10 новог Устава Србије
Удружење за заштиту ћирилице српског језика “ЋИРИЛИЦА” основано је на Оснивачкој скупштини одржаној 15.02.2001. а регистровано у складу са члановима 6 и 10 Закона о удруживању грађана у удружења, друштвене организације и политичке организације које се оснивају на територији СФРЈ (Службени лист СФРЈ бр. 42/90, 24/94, 28/96 и 73/2000).
Од оснивања до данас „Ћирилица“ је улагала огромне напоре за спасавање српског писма од потпуног нестајања. Активности су усмераване у више праваца. „Ћирилица“ је деловала према представницима власти, затим према јавности (преко средстава јавног обавештавања и путем организовања разних скупова, културних похода за ћирилицу), припремала је стручне материјале, проспекте, водила кореспонденцију ради обезбеђивања утицаја на државне службе, државнике, политичаре, стручњаке, бавила се издавачком делатношћу, организовала научностручне скупове.
Управа и чланови „Ћирилице“ објавили су на стотине чланака у штампи, учествовали су у више телевизијских и радио-емисија.
Од 12. фебруара 2005. при Удружењу постоји Одбор за службену и јавну употребу српске ћирилице.
На 4. редовној годишњој седници Скупштине Удружења "ЋИРИЛИЦА" одржаној 12. фебруара 2005. усвојена је „Национална стратегија за враћање ћирилице Србима и српском језику“ (докуменат дајемо у прилогу) и задужени Извршни одбор, Одбор за службену и јавну употребу српске ћирилице и сви чланови „Ћирилице“ да се у свом будућем раду залажу за остварење свих циљева и задатака наведених у том документу.
Коначно вољом народа исказаном на референдуму крајем 2006. донет је нови Устав Србије којим је укинуто „двоазбучје“ у српском језику наметнуто Србима комунистичком идеологијом. После више од пола века потискивања ћирилица је поново једино српско писмо – како је утврђено у члану 10. новог Устава Србије.
Из наведеног разлога проглашњење новог Устава Србије 8. новембра 2006. године сматрамо за најважнији дан за „Ћирилицу“ од њеног оснивања а сигурни смо и један од најважнијих дана у новијој историји српског језика и писма.
Овај дан представља прави почетак раскида са комунистичком прошлошћу и „ослобођење“ ћирилице од окупације хрватске латинице.
Сматрамо да су за то заслужни сви они који су претходних неколико година водили велику битку у јавности за „васкрс српске ћирилице“ а међу њима сигурно значајно место заузима и Удружење „Ћирилица“.
Удружење "ЋИРИЛИЦА" одржало је ванредну седницу Скупштине 30. јуна 2007. године на којој је усвојен План активности Удружења „Ћирилица“ после доношења новог Устава Републике Србије (документ дајемо у прилогу) и за његову реализацију задужени су Извршни одбор и Одбор за службену и јавну употребу српске ћирилице.
Стратешки је српски национални интерес што хитније враћање свом ћириличком једноазбучју у српском језику пре уласка у Европску унију где ћемо представљати тек 2-3% становништва. Ако се што пре не вратимо своме писму, ући ћемо у породицу европских народа с позајмљеним или узурпираним (присвојеним) латиничким саставом који су Хрвати 1992. године заштитили региструјући га у међународним институцијама с хрватским језиком, због чега се од тада све што се објави на српском језику с хрватским писмом књижи као хрватска културна баштина.
Сматрамо да наведена уставна одредба представља почетак повратка ћирилице међу Србе и тиме поновно успостављање прекинуте стожерне вертикале српског духовног, културног и историјског идентитета.
Такође сматрамо да она пружа Србији као матичној држави свеукупног српског народа могућност стварања једне духовне хоризонталне равни – „ћириличног простора“ који би се простирао и на подручја суседних држава у којима у значајном броју живе Срби. На тај начин јасно би се разграничио српски културни простор у односу на хрватски и политичком вољом великих сила новоуспостављени бошњачки.
Убрзани развој информационих технологија омогућава да се ћириличко писмо у складу са чланом 10. новог Устава примени као српски језички стандард приликом спровођење Стратегије развоја информационог друштва у Републици Србији (Службени Гласник Републике Србије 87/2006) што би подразумевало „локализацију Винодуса“ и других софтвера на ћирилици, стандардизовање ћириличких фонтова, стандардизовање ћириличко-енглеске тастатуре за рачунаре и друго...
Савет Европе као и остале Европске институције су прихватиле разноликост писама народа Европе па је тако Бугарска по уласку у ЕУ остварила право да у тим институцијама користи своју ћирилицу које право од раније има и Грчка.
Према нашој законској регулативи локална самоуправа остварује се у општинама и градовима а највиши правни акт јединице локалне самоуправе је статут. Јединица локалне самоуправе одговорна је за квалитетно и ефикасно вршење својих и поверених надлежности.
У вршењу своје надлежности, јединица локалне самоуправе доноси прописе самостално, у складу са својим правима и дужностима утврђеним Уставом, законом, другим прописом и статутом. Она доноси и своје програме развоја, буџете и завршне рачуне као и многа друга акта у складу са законским прописима.
У складу са изнетим подносимо Вам овај захтев да у јединици локалне самоуправе спровдете одредбе члана 10. новог Устава Србије који се примењује од 8. новембра 2006. године.
Очекујући да ћете обезбедити да се у јединици локалне самоуправе у службеној употреби користи српски језик и ћириличко писмо бићемо слободни да Вам предложимо да ради спровођења одредбе члана 10. новог Устава Србије:
- ускладите Статут јединице локалне самоуправе са чланом 10 Устава Србије, разуме се ако то до сада нисте урадили
- извршите анализу коришћења српског језика и ћириличког писма у јединици локалне самоуправе
- донесете посебан план за спровођење одредбе члана 10. новог Устава Србије и у буџету општине за то обезбедите потребна средства
С поштовањем.
У Новом Саду,
Председник Извршног одбора «Ћирилице»
Драгољуб Збиљић
Прилози:
1. Национална стратегија за враћање ћирилице Србима и српском језику.
2. План активности Удружења „Ћирилица“ после доношења новог Устава Републике Србије.
