Директорки Нишког симфонијског оркестра Запазили смо да су плакати и билборди којима се најављују наступи Нишког симфонијског оркестра писани искључиво латиницом. Желимо да вас охрабримо у коришћењу писма нашег народа, јер све што Србин у свом српском језику може да изговори, он то може својим српским ћириличним писмом и да напише. Не допада нам се што се у Нишу сви наступи Видинске филхармоније најављују плакатима и билбордима на латиници. Зашто би Срби, чије је писмо ћирилица, имена бугарских уметника, чије је писмо такође ћирилица, писали латиницом? За то не постоји ни један једини разлог ни људске, ни стручне, ни уметничке, ни културолошке ни цивилизацијске природе. Једини прави разлог за ту појаву је – психосоцијалне природе! Наши часни дедови би рекли „Видела жаба да се коњ поткива“… Памтимо и случај да се наступ грчких уметника у Нишу најављивао ћириличним плакатима на којима су имена грчких уметника писана – латиницом! Због кога? Због Срба, или Грка? Ни једни ни други не пишу латиницом. Не допада нам се што су се на згради Симфонијског оркестра у Нишу од 1996. године до данас измењала чак четири натписа. До преузимања власти у Нишу од стране ДОС-а социјалисти су иза себе оставили ћирилични натпис који је ту стајао од оснивања нишког Симфонијског оркестра: „Симфонијски оркестар Ниш“. Године 1996. за време Зорана Живковића одмах по преузимању власти скинут је ћирилични натпис на згради и замењен латиничним натписом „Simfonijski orkestar Niš». Када је Коштуница постао премијер, истакнут је трећи натпис, двојезични: «Симфонијски оркестар Ниш» и «Nis simphony orchestra“. Ово је било одлично решење, и тако је требало и да остане. Међутим, ни то некоме није било по вољи, и одласком Коштунице и доласком Цветковића постављен је и четврти натпис: „Niški simfonijski orkestar“ и „Nis simphony orchestra“ који стоји и данас. Да ли је уметничка вредност наступа Нишког симфонијског оркестра већа ако му је на згради натпис на латиници? Не допада нам се што се сви наступи Нишког симфонијског оркестра најављују искључиво на латиници. Име диригента Зорана Андрића никада није на јавним местима писано друкчије него латиницом. По чијој жељи? Да ли Андрић боље диригује кад му се наступи најаве на латиници? Не допада нам се што се у најавама оперских представа у Нишу више не користе традиционални и већ укорењени и свим генерацијама нашег народа познати српски називи тих дела – „Дон Жуан“, „Свечана миса“ – него се користе туђи називи „Дон Ђовани“, „Меса соленел“ итд. Једини прави разлог за ту промену је жеља да се пише латиницом, па се очекује да ће употреба туђих назива бити схваћена као „доказ“ да се једино и може писати латиницом. Да бисте видели како су и велика, па и највећа имена нашег уметничког стваралаштва без зазора користила писмо свог народа, српску ћирилицу, показаћемо вам неке фотографије које то илуструју, а сежу и до средине XIX века. И нотни записи се сасвим лепо, тачно и исправно могу писати на ћирилици. Сва друкчија „објашњења“ су само изговори, који почивају такође на разлозима психосоцијалне природе. Први светски рат. Срби у Њујорку снимају плоче у корист Уметничко извођење на светском нивоу, уз ћирилицу! И најозбиљнију уметност деци приказујемо на писму свог народа.
Нека се наши млади уметнички формирају као Срби, а не као – изроди!
ПРИМЕР ЗА УГЛЕД И – УЧЕЊЕ! За Удружење Ћирилица,
Татјани Величковић-Минчић
Мокрањац и САНУ Београд 1863. године
1894. г. имена страних уметника писана су ћирилицом.
Зашто данас имена бугарских уметника пишете – латиницом?
Наше народне песме не би биле лепше да их је
Мокрањац бележио на латиници
Бар ви знате ко је ово! Свом народу се представља на
писму свог народа. Шта Зорану Андрићу овде смета?
1897. г. ни Јеврејима не смета ћирилица
Уметник светских домета свом народу обраћа се на
писму свог народа.
Српског црвеног крста. Писмо – ћирилица.
И грамофонске плоче на ћирилици.
Данас готово незамисливо
И естетски, и уметнички, и поучно, и патриотски.
Жељко Филиповић, Ниш.