И ДРЖАВА ИСКОРЕЊУЈЕ ЋИРИЛИЦУ Порука електронском поштом удружења „Ћирилица Београд“ Војногеографском институту: Писмо електронском поштом Дигиталној школи Министарства за телекомуникације: Ново писмо удружења „Ћирилица Београд“ Дигиталној школи Министарства за телекомуникације: Жељко Филиповић,
Од: zeljko.filipovic@cirilica-beograd.rs
За: vgi@vs.rs
Наслов: ЛАТИНИЦА НА ВАШЕМ САЈТУ
Датум: 30.11.2010. г. 21:55 ч.
Поштована господо официри,
Ми чланови удружења "Ћирилица Београд" са жаљењем смо констатовали да сајт
Војногеографског института није на ћирилици. Ћирилица је не само
хиљадугодишње писмо српског народа, и не само најсавршеније могуће писмо за
српски језик, него и службено писмо у Србији и Војсци Србије (чл. 10 Устава
Србије). Утолико је наше разочарење затеченим стањем на вашем сајту веће.
Док је Србија била држава (предјугословенски период и време пре II св.
рата) у свим порама њеног живота коришћена је само ћирилица. Новосадским
"договором" из 1954. године комунистички режим је под видом "равноправности
писама и богатства двоазбучја" преко кројача Александра Ранковића покренуо
смишљени, планирани, организовани и контролисани поступак ПРЕСЛОВЉАВАЊА
српског народа, односно избацивања ћирилице из живота и памћења српског
народа и њено замењивање хрватском латиницом.
Шаљемо вам слике из којих ћете видети како се у Србији - па и њеној војсци
- писало пре новосадског "договора". На сликама 1 - 3 су топографске карте
из 19. века које су ваше тадашње колеге израђивале - на ћирилици. Са тим
картама српска војска је победоносно завршила два балканска и Први светски
рат. На сл. 4 је српски борбени авион са натписом на ћирилици. Сл. 5
показује улаз у команду граничне јединице пре II св. рата. Сл. 6 показује
официрски дом. Сл 7 је ратни брод Краљевине Југославије "Драва". Сл. 8
показује натпис на тенку који су исписали чланови посаде приликом
демонстрација 27.3.1941. г. На сл. 9 је аеро-фото снимак пилота извиђача.
На сл. 10 је прави куриозитет - ћирилица у ЈНА - непробојној тврђави
латинице после 1954. г. На сл. 11. се види како је латиница ушла у Србију
на бајонетима Аустро-Угарске војске 1915 - 18. године.
Зар да наша војска и данас користи писмо које је окупатор наметнуо Србији
силом оружја и верске мржње?
У нади да ћете у будућем раду користити писмо нашег народа - ћирилицу
вуковицу - поздрављамо вас и желимо вам успех у раду.
Жељко Филиповић, "Ћирилица Београд".
Сл. 1: Српска топографска карта Крагујевца из 19. века
Сл. 2: Карта Београда
Сл. 3: Топографска карта Ниша
Сл. 4: Српски војни авион са официрима пилотом и извиђачем
Сл. 5: Штаб граничне јединице
Сл. 6: Официрски дом
Сл. 7: Речни брод Краљевине Југославије, потопљен у немачком бомбардовању
Сл. 8: Демонстрације 27.3.1941. године
Сл. 9: Снимак извиђача из авиона
Сл. 10: Невероватно: ћирилица у комунистичкој војсци пре 1954. г.
Сл. 11: Окупатор увео латиницу у Србију 1915. г.
Од: zfilipovic7@gmail.com
За: digitalna.skola@mtid.gov.rs
Наслов: СРПСКЕ ТАСТАТУРЕ
Датум: 29.11.2010. г. 15:10 ч.
Поштована госпођо Анђелковић,
Позивамо све државне просветне и културне институције које учествују у
обезбеђивању рачунара за школе у Србији да уз такве рачунаре
обезбеде и тастатуре са српским ћириличним словима поред латинских.
Пракса показује да људи који су рачунаре учили уз оперативни систем
на енглеском језику и уз тастатуре које су имале само латинску абецеду -
постају прави инвалиди. На слици 1 шаљем вам решење о порезу које је
писао баш такав један "енглески ђак". Моја адреса је написана
ћирилицом "ВОЗДА КАРАДЈОРДЈА"! Мој суграђанин Нишлија Ђорђевић
је добио нову личну карту у којој је његово презиме написано ћирилицом
ДЈОРДЈЕВИЋ! Итд. Крај најсавршенијег писма на свету Срби су постали
прави инвалиди. Крај две здраве ноге на силу храмљу;
крај два здрава ока на силу чкиље.
Тастатуре са српским ћириличним словима поред латинских - ВЕЋ ПОСТОЈЕ!
Шаљем вам и слику такве тастатуре коју мој 10-годишњи унук увелико користи.
Чак и високо образовани Срби - информатичари, систем администратори,
модератори и др. нису компјутерски писмени јер су погрешно учени
уз ПОГРЕШНО КОНФИГУРИСАНЕ РАЧУНАРЕ. Набавком српских тастатура за
рачунаре по школама у Србији предупредило би се даље стварање
оваквих рачунарских инвалида.
Сматрам да није у реду да министарство у Србији има сајт
на коме нема српске ћирилице - по Уставу службеног писма у Србији.
А то важи и за ваше министарство.
Жељко Филиповић,
удружење "Ћирилица Београд".
Сл. 1: Рачунарски богаљи школовани на „српскохрватском“:
„Возда Карадјордја“ – на ћирилици!
Сл. 2: Тастатурe са српским ћириличним словима постојe за грађане,
али не и за државу!
Од: zfilipovic7@gmail.com
За: digitalna.skola@mtid.gov.rs
Наслов: УЗАЛУД УТРОШЕН НОВАЦ
Датум: 1.12.2010. г. 13:17 ч.
Госпођо Анђелковић,
Набавка рачунара за школе у Србији је обављена "жмурећи",
без плана и размишљања. Преко милијарду динара је потрошено са погрешним циљем,
да се српска деца одроде од свог народа и да као будући корисници рачунара
постану богаљи.
Тако је то кад набавку рачунара за школе у Србији обављају људи школовани
на "српскохрватском" језику, на "равноправности писама и
богатству двоазбучја", што су у ствари биле само подвале
српском народу да неприметно пристане на ПРЕСЛОВЉАВАЊЕ и да се одрекне
свог хиљадугодишњег ћириличног писма и да га замени хрватском латиницом.
Данашња гарнитура људи у вашем министарству овим подвалама додаје
још једну подвалу - "мултикултуралност", што је само еуфемистички
израз да се неприметно спроведе став да у Србији сви други имају право
на своје писмо ОСИМ СРБА. Ускраћивање права националним мањинама
на коришћење њихових језика и писама је КАЖЊИВО ПО ЗАКОНУ,
а ускраћивање тог истог права српском народу НИЈЕ КАЖЊИВО.
Баш ту срамну незаштићеност српског народа у данашњој Србији ваше Министарство,
али и Министарство просвете, културе, за људска права, за државну управу,
за науку, као и целокупна власт у Србији су искористили да злоупотребе
набавку рачунара за школе у Србији да би НАСТАВИЛИ СА ПОДВАЉИВАЊЕМ
СРПСКОМ НАРОДУ да би му ишчупали ћирилицу из живота и памћења.
Српска деца су својим рођењем и одрастањем у окружењу ИСКЉУЧИВОСТИ ЛАТИНИЦЕ
у оквиру "равноправности писама и богатства двоазбучја" доведена у
заблуду да је "латиница - њихово писмо", а да је ћирилица
"превазиђено, застарело, непрактично и неупотребљиво писмо".
Када та српска деца одрасту, она САМА НАСТАВЉАЈУ ДА ПРОТЕРУЈУ ХИЉАДУГОДИШЊЕ
ПИСМО СВОГ НАРОДА, и спремна су да се ТУКУ ЗА ТУЂЕ У УВЕРЕЊУ ДА БРАНЕ СВОЈЕ!
Ђаци школе "српскохрватског језика" би могли да се запитају шта Хрвати мисле о
"равноправности писама и богатству двоазбучја". Ти ђаци у данашњој власти ће у
историји српског народа остати упамћени - ПО ЗЛУ.
Жељко Филиповић,
"Ћирилица Београд".
„Ћирилица Београд“.