ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ – 200 ГОДИНА ОД ВАРВАРИНСКЕ БИТКЕ
Дана 23. септембра биће обележен велики јубилеј – 200 година од Варваринске битке, која се одиграла 1810. г. На једној страни било је 4000 Срба и 3000 руских козака и улана, а на другој 35.000 турске војске из правца Ниша. Српски народ је био одбрањен. Нашим снагама командовао је генерал гроф Орурк. Стотину година касније захвални српски народ из села Варварина и околине подигао је споменик руским јунацима. Он неће више самовати на узвишици где се састају две сестре Мораве, јер је ове године подигнут споменик и српским херојима.
Мало Срба зна за Варваринску битку, можда тек сваки стоти, па је право чудо зашто се данас обичан народ узда у Русију. Тако се прошле године играла нека спортска утакмица у Нишу између Срба и Руса, а на великом транспаренту је писало СПАСИБА РАССИА. Зашто се то догодило баш у Нишу? Вероватно зато што народ зна за спомен цркву у Горњем Адровцу код оближњег Алексинца, која је посвећена пуковнику Рајевском, погинулом у рату 1876. за ослобођење Старе Србије. Тада су у Србију стигли и многи други добровољци из Русије, а међу првима је био чувени генерал Черњајев, командант српске војске , који је чак примио српско држављанство. Школовани Срби о томе не пишу, а камоли да је снимљен филм. Али зато није ћутао велики славјанофил и геније словенске расе Фјодор Достојевски. У свом дневнику из 1876.г. писао је да су једни Руси ишли у Србију као добровољци, а други су сакупљали новчану помоћ. Чак су и кнегиње ишле улицома носећи мале касице, а сиромашни народ је говорио да су опет сви Руси као један. Написао је да су та два месеца кампање за помоћ Србији највеличанственији у целој руској историји, када се ишло хиљадама километара далеко да се помогне „браћи по вери.“
Било је то време када је нашим данашњим туторима Француској и Енглеској одговарало да Турци никада не буду истерани из Србије, и када је председник енглеске владе лорд Дизраели убедио свој парламент да су бугарски устаници сами побили 60.000 своје нејачи и за то лажно оптужили Турке.
Али кад неки српски историчари не пишу о руској помоћи, истичу њену издају Санстефанским миром, заборављају да је Руски цар саветовао Србе да не улазе у рат са Турцима 1876.г., који су изгубили, него да чекају док њена војска не уђе у Бугарску.
А када су Руси наредне године водили битку са Турцима за бугарски град Плевен и затражили да Србија уђе у рат против Турака, она је то учинила тек 3 дана по освајању тог града.
Нису само Руси помагали Србима у Варваринском крају. Деветнаестоглава аждаја звана НАТО, предвођена САД , бљувала је ватру по целој Србији, па побила и цивиле на Варваринском мосту. Била је светковина и леп сунчан дан, па када се аждаја вратила после неколико минута да „овери“ жртве, могла је све добро видети и побити и оне који су прискочили у помоћ.
Док су Руси помагали да се ослободимо од Турака, наши „западни пријатељи“ помагали су нам да се ослободимо од самих себе, а нарочито од Косова и Метохије. Нису се зауставили на томе, па оркестар гарде из Охаја исказује љубав америчког народа и свирањем и грађењем Србије. Чим ми очистимо терен од њихових касетних бомби, они окрече неку школу.
Онај транспарент у Нишу нису могли носити школовани Срби који данас учествују у власти. Они раде посао у коме им народ несвесно помаже: српску ћирилицу замењују хрватском латиницом и тиме удаљавају Србију од њене заштитинице - ћириличке Русије.
Како је кренуло, могли би и Турци ускоро свирати своје маршеве по Србији и Републици Српској. Већ чујемо од њихових водећих државника да смо овде живели у миру, а могло би се очекивати да нам на нови начин осветле и улогу самог Стевана Синђелића. На пример, друговао он са Турцима у оним својим шанчевима и чекао да заједно са њима одбије руски напад. Али му случално опали кубура и све оде у ваздух. Онда су се много трудили Турци да уграде у Ћеле кулу главе свих изгинулих, али нађоше само српске.
Причало се о подизању споменика жртвама НАТО агресије и ућутало. Ако Срби то не ураде, онда су народ без достојанства који не заслужује ничије поштовање, а камоли помоћ.
Али пре тога, да видимо колико ће нас бити у Варварину 23.септембра.
Немања Видић
председник удружења „ЋИРИЛИЦА БЕОГРАД“.
