ЗАКЉУЧЦИ 1 Извештај председника удружења са састанка одржаног у Матици српској дана 20.05.2010.г. усваја се у целости. 2 Представници удружења за заштиту ћирилице „Ћирилица“ из Новог Сада и
„Ћирилица Београд“ из Београда јединствено су наступили у Матици српској са основним захтевом да се Матица изјасни о томе да ли је нови ишчекујући
правопис усклађен са Уставом тако да из њега недвосмислено произилази да српски језик има једно писмо – ћирилицу. 3 Одбацује се као неосновано и неодговорно нуђење заштите ћирилице од
стране лингвиста било каквим мерама које би требало да замене њену
системску заштиту правописом који је усклађен са чланом 10. Устава Србије. 4 Српски лингвисти су на иницијативу Матице српске 1954. год. одузели
српском народу српско име његовог језика и увели конкуренцију његовој
ћирилици хрватском латиницом, проглашавајући та два писма равноправним,
иако су знали да је та равноправност била лажна од проглашења па све до
данас, и да је смишљена како би у име србохрватства у Србији потпуно
заменила српско писмо. Српски лингвисти су нарочито грешни по томе што су и после распада
Југославије задржали српскохрватско име језика и што су 1993,г. увели
хрватску латиницу чак и у правопис. Али када је народ на референдуму за
Устав 2006.г. добио прилику да каже своју реч, изјаснио се супротно ставу
лингвиста: пошто он није српскохрватски него српски народ, вратио је српско
име свом језику и ћирилицу као једино његово писмо. Имајући у виду наведено, српски лингвисти старије генерације немају
морално право да се нуде за спашавање ћирилице, јер су је они и
упропастили. Ако су и увели хрватску латиницу у српскохрватски правопис,
њено увођење данас у српски правопис би била немерљива штета и срамота
не само за њих, него и за цео српски народ ако се не би побунио. Своје право лице српски лингвисти су показали ћутањем када је ова власт
Статутом Војводине неуставно увела и ову хрватску латиницу у српски језик,
и када је усвајан неуставан Закон о службеној употреби језика и писма. Зато
они у вези ћирилице могу само да изврше врховну народну заповест
именовања у српском правопису ћирилице као јединог српског писма. 5 Одбацује се као неоснован и неодговоран покушај Матице српске да јавним
иступањем главног редактора њеног ишчекујућег правописа одговорност за
његово неусклађивање са Уставом пребаци на државу, наводећи да дилема
само ћирилица или и латиница није лингвистичко него државно питање које
треба да се регулише законом. Јавност зна да је ту дилему већ решио народ
као политичко питање националне културе од прворазредног значаја, и то на
референдуму за Устав, тако да у Члану 10 Устава Србије пише: „ У републици Србији у службеној су употреби српски језик и ћириличко
писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом на
основу Устава“. Дакле, очигледно је да се законом уређује само службена употреба других
језика и писама, док је службена употреба српског језика и писма утврђена
Уставом, па главни редактор правописа неистинито обавештава јавност. 6 Скупштина осуђује изјаву главног редактора правописа у недавном интервјуу
датом Новостима да народ има потребу за овом латиницом, него подржава
став проф. др Драгољуба Петровића да је Србима довољно једно писмо, а
што је касније потврдио и народ на референдуму. Истина је само то да од
времена пропалог комунистичког режима па до данас постоји политичка
потреба да се спровођењем разног насиља над ћирилицом она у Србији
сведе на фолклорну меру, односно да се у јавном животу замени хрватским
писмом. 7 Скупштина одбацује став Матице српске да се одбраном ћирилице бавимо
без политизације, јер се са врха државне власти поручује да ће ово бити
латиничка држава, о чему сведочи и овакав одговор њеног председника
преко његове Народне канцеларије Жељку Филиповићу из Ниша по питању
латинизације Србије:
Сл. 1: Из Народне канцеларије председника
Републике не могу да читају писмо свог народа! „Teхницки“ разлози постоје управо због тога што власт не брине о
националном интересу српског народа који једини не може купити рачунаре
са ћириличком тастатуром и комуницирати својим националним писмом
путем мобилних телефона. 8 Подржава се предлог начина усаглашавања правописа са Уставом кога је
дало Удружење „Ћирилица“ Нови Сад, потпуно аналогно начину на који је
хрватски народ изашао из несрећног и пропалог језичког заједништва са
Србима још давне 1967.г.: „Српски језик се пише ћирилицом“. Ако је потребно правописом објаснити
откуд данас преплављеност Србије хрватском латиницом, предлаже се
следећи додатак: „У прошлости српски језик се писао и латиницом,
нарочито после 1954.г. када је под политичким притиском српско име језика
било преименовано у српскохрватско, али је народ на референдуму за
Устав 2006. свом језику вратио српско име, са ћирилицом као јединим
својим писмом.Зато и сва дела која су Срби досад написали на овој
хрватској латиници на свом језику припадају српској културној баштини.“ 9 Ово удружење закључује да не постоје никакви објективни разлози да
српски народ буде инфериоран у односу на хрватски народ, и да он своје
национално достојанство треба испољити и тиме што ће успоставити
следећи репроцитет: колико учења српске ћирилице у Хрватској, толико
учења хрватске латинице у Србији, колико српске ћирилице на ХРТ толико
хрватске латинице на РТС. 10 Одбацује се оцена представника Матице српске да сви ми тежимо истом циљу, јер је наш циљ да нови правопис усклађен са Уставом буде главно
средство у враћању ћирилице српском народу и гарант стварног раскида са
српскохрватским језиком и хрватском латиницом, док је циљ Матице да
хрватска латиница гајевица опстане у српском језику пошто пото, чак и по
цену да нестану и ови преостали трагови ћирилице и да се садашње
двоазбучје претвори у латиничко једноазбучје. 11 Затражити службено од Матице српске да дадне одговор на питање како је
нови правопис усаглашен са Уставом, јер на њега није одговорила на
састанку 20.05.2010., и послати примедбе ако то буде потребно. 12 Послати допис САНУ у коме ће њено руководство бити именовано главним
кривцем за страдање ћирилице и небригу за српски национални интерес и
којим ће се затражити да се јавно изјасни о следећим питањима: зашто она
ћути о страдању ћирилице, зашто се и даље припрема српскохрватски
уместо српског речника и зашто је писање правописа поверено само Матици
српској која је под притиском оне политике која афирмише војвођанску
академију наука и која је променила чак и име српског народа у српску
националну заједницу. У истом допису указати да САНУ ниподаштава
српски народ организовањем међународних научних скупова уз коришћење
само енглеског језика и да тиме даје лош пример другима. 13 Писмено затражити од САНУ и Матице српске да поднесу оставке академик
Иван Клајн и проф. др Мато Пижурицa, а ако то не прихвате да буду
смењени.
Академик Иван Клајн је као романиста на челу Одбора за стандардизацију
српског језика, што само по себи говори да је српски народ у Србији
запостављен.Тај академик осим што јавно шири неистину о постојању и
српске латинице, што је главни узрок страдања ћирилице, такође се јавно
бави подобношћу српских владика. Највећа одговорност проф.Пижурице је у томе што већ четири године дуго
ишчекујући правопис није усклађен са Уставом Србије, односно што је
опредељењу народа на референдуму за једно писмо у српском језику
супротставио став почившег лингвисте Митра Пешикана уграђен у правопис
из 1993.г. да српскохрватски језик има два писма. Друга његова велика
одговорност је довођење народа у заблуду путем медија да он има неку
реалну потребу за коришћењем ове хрватске латинице и да ћирилица може
живети пуним јавним животом у оквиру двоазбучја са том латиницом. Треће његово велико огрешење је у правдању опстанка хрватске латинице у
српском правопису да би Срби „знали“ дубровачку књижевност, чиме он
доводи народ у заблуду да је та књижевност била латиничка. Па чак и да је
била латиничка не може се одузимати ћирилица живим и будућим Србима
због католичких дубровачких Срба који себе јесу називали сервијанима, али
су морали одустати од српства и ћирилице и прећи у хрватски национални
корпус. Одлучујући разлог за смењивање проф. Пижурице са места главног
редактора српског правописа је чињеница што је он коаутор правописа из
1993.г. и 2001.г. из којих млади Срби већ готово две деценије наопако уче да
српски језик има и своју латиницу, а резултат највише тога је потпуни слом
ћирилице. 14 Уколико нас САНУ и Матица српска буду игнорисале, повести кампању са основном поруком да бранимо ћирилицу од тих националних институција. Нарочито ће се указати на то да су ранија руководства, почевши од 1954.г.
скренула Матицу српску у рукавац српскохрватства, и да у контуинитету од
1954.г. до данас под притиском власти води језичку политику која је штетна
по српски национални интерес.
Поручити народу да се у такву своју Матицу више не узда, и да чува своју
ћирилицу како зна и уме, јер је и за оволико њено присуство у јавности
заслужан углавном део мање школованог народа: пекари, месари,
књижари, златари и други, а никако они који су школовани и плаћени да о
томе брину.
Ако поменути најодговорнији лингвисти не буду смењени, захтевати то
јавно путем ТВ, штампе и плаката. 15 Доделити захвалницу Милораду Телебаку из Бања Луке, једином српском
лингвисти који је неуморно поручивао свом народу – док буде ћирилице,
биће и Срба ! 16 Ове закључке послати Министарству просвете и Министарству културе, па
ако нас и она буду игнорисала, обратити се Адвокатској комори Србије да
нам помогне у тражењу помоћи од ЕУ, чије је једно од основних начела
неговање култура свих њених чланица. Верујемо да она неће дозволити да
због накарадне језичке политике двоазбучја у Србији и кршења Устава
пропадне прави драгуљ у ризници светске културне баштине какав је
српска ћирилица, а основ за то је и чињеница да ниједна чланица ЕУ нема
два писма у једном језику, па то не треба дозволити ни Србији.
Верујемо да ће један од услова уласка Србије у ЕУ бити обавеза
спровођења сопственог Устава по питању писма, како не би била грубо
закинута људска права већинског српског народа. Такође ове закључке послати и на следеће адресе: У Београду, 07. 06. 2010. Председник Скупштине: Љубинко Стојановић
са ванредне седнице Скупштине Удружења „ Ћирилица Београд“
одржане дана 07.06.2010.г. поводом састанка одржаног у Матици српској дана 20.05.2010.г.
Postovani,
iz tehnickih razloga nismo u mogucnosti da procitamo vas
mejl. U slucaju da
mejl posaljete ponovo, molimo vas da tekst napisete
latinicom.
S postovanjem,
Narodna kancelarija predsednika Republike