Подаци:

  • Др. Ивана Рибара 115/б
  • 11070 Београд,Србија
  • 063/234-814 ; 063/384-020
  • info@cirilica-beograd.org
cirilica-logo/Ћирилица-заштитни знак

ne odrecimo se najsrpskijeg/не одрецимо се најсрпскијег

Оде азбука – оде језик ...

 

 

Оде азбука – оде језик ...

Брана Димитријевић

Подсетио бих вас на четврти члан устава Србског лекарског друштва, основаног 1872. године – да не би било забуне, основала су га по народносном кључу: 4 Србина, 3 Чеха, 3 Немца, 2 Пољака, 1 Хрват, 1 Словак и 1 Грк – а који се тиче очувања србског језика. Писан је у доба победе Пастерове науке, и снажног, до тад неслућеног, успона медицине, у доба, безмало свакоднeвног, увођења нових речи. То је доба у коме је србски језик с лакоћом одoлео поменутој навали. Доба др Милана Јовановића – Батута, др Јована Данића, да не набрајам, а потом доба др Косте Тодоровића, др Александра Костића, у чијим стручним и научним радовима, или у уџбеницима за студенте, нећете наћи ни једну туђицу, а ако је и нађете, њено значење биће вам подробно објашњено. Подсећам да је проф. др Сигмунд Фројд у то исто доба добио награду Гетеовог института за унапређење немачког језика.

Србски језик је тада био довољно богат, разнолик, прецизан у свом означавању, те је стајао раме уз раме с најпознатијим европским језицима. Данас, нажалост, имамо другу слику. Ево, и на овом скупу. Одлични радови и са научне и са стручне тачке гледишта, препуни су свакојаких необјашњених туђих речи.

Али то није највеће зло. Има и горе.

Оснивајући Србско лекарско друштво наши великани нису могли ни да наслуте да ће за ово наше савремено доба четврти члан устава испасти недоречен. Требало је да поред очувања језика додају и – писма; обавезу очувања наше азбуке, српске ћирилице. Нису то тада могли знати, не кривимо их. Тада су се књиге, часописи и новине на србском језику штампали ћирилицом, и то не само на простору Србије, него и у тада суседној Аустроугарској. Оно што је излазило на хрватском језику штампало се гајевицом, заправо абецедом, или како је ми упорно називамо – латиницом. Одмах после Видовдана 1914. године, на читавој територији поменуте царевине забрањено је штампање књига, часописа и новина ћирилицом. Почео је погром Срба аустроугарских држављана, уз погром и ћирилице. Током аустроугарске окупације (1915-1918) ћирилица је избачена из званичне употребе и на читавој територији окупиране Краљевине Србије. Писма које су породице, посредством Црвеног крста, писале својима што у заробљеничким логорима, што у логорима за интернирце, морала су бити адресоване на гајевици, иначе су бацана у кош. 

Потрајало би да даље причамо и о тој крвавој историји. Али, осврнимо се. Немојмо даље од овог скупа... Само један једини рад, и то студентски, украшен је на својим слајдовима ћириличним текстом. Један једини. У Студеници, центру, извору, како кажемо – српске духовности.

Пре коју годину, када је осниван стручни часопис „Medicus“, а доц. др Љиљана Вујотић постала главни и одговорни уредник, обратила ми се питањем да ли бих постао један од сарадника. Мој одговор је био одречан: не, док га штампате гајевицом. (Јер, ако сам морао да и то подносим, зарад тричаве каријере универзитетског професора, не морам више.) А, ако Вам мој став није јасан, наставио сам, питајте – Брисел. Доц др Љуљана Вујотић је рођени борац. Својевремено је била помоћник Министра здравља, али је поднела оставку и прешла у герилу. Моје речи пренела је власнику тог невеликог али „луксузног“ часописа. Власник, по народности Чех, одмах је у Бриселу пронашао речени институт.

 Хиландарски типик: Глава 40

Тачно је, рекоше му телефонском разговору, све оно што се било где, па и у некадашњој Србији Слободији, штампа гајевицом, сврставамо у хрватску културну баштину, а што је штампано ћирилицом у српску. Али, завапио је власник „Medicus“-a, ми смо већ штампали први број часописа гајевицом. Шта ћемо сад!? Ево, шта ћете, гласио је одговор, нека у следећем броју на првој страни пише да се ваш лист штампа на оба писма, на ћирилици и на латиници, а онда у истом броју објавите и један ћирилићни текст. Тек тада ћемо вас сврстати у српску културну башину.

Власнику „Medicus“- а, пао је камен са срца. Но, сем мојих релативно честих текстова у том часопису, само су још два аутора захтевала да се њихови радови штампају ћирилицом. Сви остали текстови су и даље латинични.

Стручни медицински часопис „Medici. Com“ који излази у Републици Србској, на исто тако изванредном папиру, штампа се гајевицом... И – краја нема.
Звали сатану па – дозвали. Оде азбука...оде и србски језик. Неста народ. Сатреше га.
 
(Изговорено 14. јуна 2009. на 13. Студеничкој академији, посвећеној Напретку у имунотерапији тумора. Касније је, међутим, констатовано да је то била 14. Студ. академија. Штампано у Medici.com. Бр. 40; 2010, стр.99. А затим у Студеничком зборнику, зборнику радова са скупа 800 година српске медицине; Infinitas&Србско лекарско друштво, Београд, 2011. стр.235 – 236. Такође на сајту: Историја медицине, или www.rastko.net/medicina. )  

 
http://album.cirilica-beograd.rs/picture.php?/662/category/ocirilici

Брана Димитријевић
Остани СРБин - пиши ћирилицом

 

А како је данас у здравству? Ево неких фотографија из нишког здравства... Надамо се да ће одговорни коначно схватити у којој земљи живе и да ће држава условити финансирање разних манифестација поштовањем писма већине грађана Србије

 

Чија се права овде штите? Државе Србије или пацјената? Ко су пацјенти?

43. дани педијатрије

 
  

"Ћирилица" разно



 


Српски лингвисти

Српски лингвисти својим ћутањем су допринели да се нестајање ћирилице из јавног живота погрешно тумачи као слободна воља грађана.

Члан 10 Устава Србије

У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом на основу Устава.

Један језик -
једно писмо

Суноврат ћирилице почиње двоазбучјем, а одговор:

Правило које влада у целој Европи: Један језик - једно писмо

Контакт

За све акције, идеје и предлоге које имате
у циљу да се прошири фронт одбране Ћирилице,
контактирајте нас кликом на КОНТАКТ
xml_get_current_column_number() = 10
xml_get_current_byte_index() = 1176