Судбина српског језика и писма Многи народи у свету боре се на разне начине са туђицама у свом језику, неки успешно неки мање успешно, а неки никако. Ако узмемо да Французи спадају у прву групу ми спадамо у ову последњу. Просто ми се чини као да немамо никакве филтере за туђице и веома их брзо усвајамо као да се утркујемо у томе. На нивоу државе немамо никакву организацију а наш ниво свести је веома низак и ето проблема. Наша лењост да се не потрудимо је фрапантна, мислим да спадамо међу народе који су најпријемчивији за прихватање свега туђег. Прочитах да Србија за годину дана пријави патената као Јапан за један дан – значи лењ у језику лењ у свему. То нас прати кроз историју и ништа се није променило. Какав нам је карактер најбоље нас је описао наш велики пријатељ
др Архибалд (Арчибалд) Рајс. Сви Срби треба под обавезно да прочитају његову поучну књигу “Чујте ме Срби” коју бих ја увео као обавезну литературу у школе. Такође бих убацио под обавезну литературу “Завјештање Стефана Немање” које треба да знају сви Срби, бар оно о језику, ако не и остало. Просто ми је невероватно да је Велики жупан био толико видовит и мудар. Не могу од језика одвојити писмо. За мене је то једна целина. Ако упитате наставника Историје које је српско писмо, он ће вам одговорити да имамо два писма ћирилицу и латиницу. Замислите народ који се бори за голи живот и у “тренуцима надахнућа” прави два писма? Ако наставник Историје не зна које је српско писмо, како ће то знати ученик петог разреда? Ако ми не верујете веома је лако проверити преко Гугла (Google hrom). По узору на Вукову ћирилицу Хрвати су направили своју латиницу коју су још неки народи прихватили. Јесу Срби учествовали-помагали, али то не мења на ствари као ни то да су једно време хрватски прваци хтели да пређу на ћирилицу. Па кад је онда латиница стигла код нас? Године 1915. са доласком окупаторске аустроугарске војске. Колико су нам Аустроугари донели добра толико нам је и латиница. Све у свему за неких 100 година је постала доминантна и на путу је да постане званично писмо. Значи оно што су Румуни на крају 19 века и Турци на почетку 20 века свесно урадили Срби то раде на почетку 21 веке несвесно. По свему судећи доживљавамо културно и демографско одумирање. Можда бих и разумео да се то ради јер нам је лоше и тешко писмо, али оно је најједноставније и најлакше (за мене најлепше) писмо на свету, (један глас- једно слово) па зашто? Није ми јасно. Ево један пример – узмите једног српског ђака првог разреда и једног енглеског студента и издиктирајте им текст средње тежине. Шта мислите ко ће боље написати тај текст? Да ли знате да су Немци два пута покушали да упросте писмо (нису успели), а да ли знате да Енглези имају отворен конкурас, ко им упрости писмо (језик) добија позамашну награду. Да ли знате да је енглески језик у средњем веку био полумртав и издигао се као Феникс из пепела и уз памет и мало среће постао то што јесте данас. Да ли то може да се деси и са српским језиком и писмом? Пратећи разне форуме свега сам се нагледао и начитао. Нашао сам три разлога због чега не пишемо српским писмом на рачунару: Знам ја шта је практичније јер се бавим превођењем програма, али немам намеру због тога да мењам писмо. На крају крајева ево једног поређења: много ми је лакше у цркви да седим или да клечим него да стојим, али ја и даље стојим. Кад боље размислим са сваким техничким напретком наше писмо је губило: филм, телевизија, рачунари, мобилни … Због свих ових проналазака смо почињали са латиницом јер није постојала могућност са ћирилицом, а после је било касно. Са мобилним апаратима смо извршили “самоубиство” и деца, наш нараштај су потпуно прешла на латиницу. Рачунари и тастатуре за њих нам додатно отежавају посао. Код нас људи који продају и инсталирају ОС на рачунарима то раде на енглеском језику или на латиници, у најбољем случају. Зато имамо изразе адовао сам вас или сејвовао сам. Ако желите на српском писму да буде ОС убедиће вас да неће добро радити и тра ла ла ? Ја то демантујем, све је неистина. Врхунац свега је оно „Serbian (Cyrillic)“, умесtо једноставно „Serbian“ као код свих нормалних народа. Све то неминовно води до мењања нашег језика и писма у корист туђих језика и писама. Докле то све иде видимо по улицама и медијима који не само да су пригрлили латиницу него и енглески језик, па једноставно не можете да видите називе на српском језику, писане ћирилицом? То је све довело до тога да нам деца и пре школе знају латиницу и то је њима прво писмо, а не ћирилица! Све је то довело да данас користимо ошишану латиницу (енглеско писмо), Како се то све може исправити? Законом, као што је у Русији и Бугарској урађено. Можда. Једина нада је у просвећивању и објашњавању. Може и бојкотом, што да не, али пошто нисмо Корејци, тешко бисмо се усагласили. Једном приликом сам полемисао са неким издавачима који искључиво штампају књиге на латиници. Питао сам их зашто само на латиници? Њихов је одговор био кратак, јасан и недвосмислен: због тржишта. Предложио сам им да штампају на енглеском или кинеском или да оду и питају Словенце како се њима исплати штампање за много мање тржиште. А замислите кад бисмо их ми бојкотовали. Да ли би тако размишљали? Мислим да би требало узбуркати јавно мнење и свуда правити јавне трибине о језику и писму. Ако то не урадимо у догледно време ћемо се сећати ћирилице која ће остати само на нашим споменицима јер ће и црква под утицајем јавног мнења прећи на латиницу. Што се тиче језика ја могу да дам своје скромно мишљење. Ако нећемо да се потрудимо можемо све оставити на енглеском и полако сви да пређемо на тај језик као Велшани и ... Е сад да ли овако рећи или онако није толико битно, битно је да се разуме. Шта мени вреди све књижевно лепо срочено али неразумљиво, боље је разумљиво па нека чистунци за српски језик имају и по коју замерку. Од израза слободоручно моја колегиница српкиња се јежи, а мени је сасвим у реду, па зар није бољи него free hand, или израз rasterbator за који нема превода, али сам га превео као расплочај. Српски језик је жив језик, мења се и ми се навикавамо на нове појмове, усвајамо их или нестају (некад смо говорили тисућу a сад хиљаду). Веома брзо би се навикли на било који нови назив. Сви смо се навикли на појам Windows (Виндоуз) али увек мора уз њега да стоји како се изговара или превод те речи. Деци или одраслима који не знају енглески то је скуп слова које не разумеју а ако им кажеш прозори или пенџери све је јасно. Још ми је невероватније кад видим у селу на вратима нужника пише WC, у граду бих можда и “прогутао”, али кад у селу тако пишу…. На РТС-у користе ћирилицу, али мешају писма као неки школарац и користе доста страних речи као да немају неког језикословца или слично. Многи људи вапе за преводима програма и ја се трудим да свој скромни допринос дам и овде. Ја мислим да и ми као мали народ поседујемо право да имамо програме на свом језику, па ко воли - нека користи. Писао сам и Министарству просвете и предложио им елегантно решење за тај проблем. Свака школа треба да преведе један, само један програм и то би одмах било преко 3000 преводених програма, а ми наставници би добили одређене сате за усавршавање које стичемо по семинарима. Нико ми није никада одговорио? А на крају како и да очекујем помоћ кад ми од њих добијемо допис на латиници и нас четворо наставника покушавамо да схватимо шта је писац хтео да каже. Пошто доста рачунара је подешено на латиницу ја сам и своје преводе радио на оба писма, али сам престао јер мислим да сви треба да подесе своје рачунаре да могу да користе ћириличне преводе. Пошто Windows није потпуно урађен као уникод већ га треба подестити (ако није већ урађено) у њему и све ће бити у реду. Значи и Руси и Кинези и… такође подешавају исто као и ми да би могли да виде своје преводе у програмима. Због коришћења превода и превођења имао сам и похвала и лепих речи, али и јако непријатне ситуације, чак и свађе (све треба да буде на енглеском!!!). Да смо у некој нормалнијој земљи ова дилема не би ни постојала. У Немачкој не можете да купите тастатуру на енглеском без дозволе (школе), код нас никад нисам видео ћириличну тастатуру. Код њих је и БИОС на немачком и сви могући програми су преведени. Лепо ме је насмејао један Немац који рече да је лепо што је један програм преведен, али штета што није и успутство на немачком. Код нас нема ни триста преведених програма, а упутстава за програме нема ни сто па нам је нормално. Мислим да се сви слажемо да Немци боље знају енглески језик него Срби па ипак преводе, а ми се “не сналазимо на српском” као да смо рођени Енглези!!! Све ми се чини да се ми стидимо свог језика и писма и да подсвесно тежимо за туђим као да смо хипнотисани. На енглеском нам је све нормално, а на српском тражимо длаку у јајету. Ево само неколико израза на енглеском па ви закључите: Сви народи теже да имају преводе на свом језику једино Срби не желе. Баш чудно? Да ли нам је неко крив? Сами смо криви јер су српски језик и ћирилица “застарели” а латиница “модерно писмо” као и енглески језик. Енглески језик је постао многима “стандард” “Свето писмо” или слично. Мени није и уопште немам комплексе те врсте. Са очувањем ћириличног писма очувао би се боље и језик тако да је то уско повезано.
Ја кад видим ћирилицом написан текст просто ми разгали душу и знам да пише Србин или просрпски настројен човек. Вероватно исто осећање има Корејац или Рус кад се нађе у сличној ситуацији.
латиницу (хрватско писмо) и ћирилицу (српско писмо).
По сваку цену не може се баш све превести или бар не одмах,али то треба да буде потреба која важи за сваки језик. Требало би формирати једно тело и дискусиону групу на Гуглу или Фејсу и тако тражити решења за туђице. Пошто ми углавном преводимо са енглеског језика, ајде да обрнемо ствар, како ће Енглез превести Црвена звезда а како вајат. Прво ће бити преведено а друго неће јер не постоји њихова реч. Е сад ако им треба тај појам они ће направити кованицу као и за већину својих програма и - решен проблем. Тако и ми морамо да радимо, поготово ако хоћемо да останемо у духу Вука Стефановића и Стефана Немање.
backup - Зар није добра наша реч причувна, резерва или резервна копија, а ми кажемо бекап??
drivers - Управљачки програми или управљачи, а ми кажемо -драјвери.?? Могао бих ја тако ређати речи и речи, али битна је поента ове приче-избегавајмо туђице и чувајмо писмо.
Нека предвиђања су да ће до 2050 године ћирилица нестати, живи били па видели! За сад је стање суморно, али ако се вратимо у памет можда и није све изгубљено.
Иван Старчевић
Београд
1. 5. 2011.
