Име и презиме декана Предмет: захтев за организовање и извођење студија на српском језику а у складу са Законом о службеној употреби језика и писма (Служебни гласник РС бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005. и 30/2010) и Законом о високом образовању (Службени гласник бр. 76/2005, 97/2008. и 44/2010) Поштовани, Као органу пословођења, односно по закону и Статуту институције којом руководите лицу одговорном за законитост рада те институције, упућујемо Вам овај захтев да у складу са Законом о службеној употреби језика и писма (Службни гласник Републике Србије бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005. и 30/2010) и Законом о високом образовању (Службени гласник Републике Србије бр. 76/2005, 97/2008. и 44/2010) обезбедите поштовање ових закона у делу службене и јавне употребе српског језика и ћириличког писма. – евиденције води на српском језику и ћириличком писму Према обавештењу Министарства просвете Републике Србије бр. 650-02-00947/2010-06 од 8.11.2010. године наведено министарство је при давању решења о одобрењу уџбеника и наставних средстава предшколским установама, основним и средњим школама обезбедило да се уџбеници штампају српским језиком и ћириличким писмом. Истим дописом Министарство просвете нас обавештава да се надлежност за штампање уџбеника и наставних средстава за високошколске установе утврђује општим актом тих установа а према нашим законским прописима орган пословођења је одговоран за законитост рада високошколских установа. С поштовањем. Прилози: У Новом Саду, 21. децембра 2010. ______________________________ ОБРАЗЛОЖЕЊЕ Захтева за организовање и извођење студија на српском језику а у складу са Законом о службеној употреби језика и писма (Служебни гласник РС бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005. и 30/2010) и Законом о високом образовању (Службени гласник бр. 76/2005, 97/2008. и 44/2010) Чланом 80. Закона о високом образовању (Сл. гласник РС бр. 76/2005, 97/2008. и 44/2010) прописано је да високошколска установа организује и изводи студије на српском језику уз изузетке када су у питању програми на језицима националних мањина, студије на страном језику или студије страних језика. У овом веку, када информационе технологије доминирају комуникацијама међу народима, идентитет сваког народа и његова култура браниће се и у сајбер простору и само онај народ, поготову бројчано мали као што су Срби, који се на глобалном нивоу представи својим писмом има перспективу опстанка. Прилози: У Новом Саду, 21. децембра 2010. ______________________________
Назив факултета
Адреса факултета
Чланом 80. Закона о високом образовању (Сл. гласник РС бр. 76/2005, 97/2008. и 44/2010) прописано је да високошколска установа организује и изводи студије на српском језику уз изузетке када су у питању програми на језицима националних мањина, студије на страном језику или студије страних језика.
Према Закону о службеној употреби језика и писма (Службни гласник Републике Србије бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005. и 30/2010) високошколска установа је дужна да:
– јавне исправе издаје на српском језику и ћириличком писму
– уџбенике штампа на српском језику и ћириличком писму изузев када су у
питању програми на језицима националних мањина, студије на страном језику
или студије страних језика.
– писмено општење (комуникацију редовном и електронском поштом, факсом...) са другим правним лицима и са физичким лицима обавља на српском језику и ћириличком писму
– општење (комуникацију) са јавношћу преко интернет презентација обавља на српском језику и ћириличком писму
– и у свим другим случајевима прописаним законом користи српски језик и ћириличко писмо
Како смо у овом нашем захтеву навели, молимо Вас да обезбедите поштовање наведених законских прописа у делу службене и јавне употребе српског језика и ћириличког писма у раду институције којом руководите.
Ђорђе Јањатовић
(председник Одбора за службену и јавну употребу српске ћирилице)
__________________________
Драгољуб Збиљић
(председник Извршног одбора „Ћирилице“)
Према Закону о службеној употреби језика и писма (Службни гласник Републике Србије бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005. и 30/2010) високошколска установа је дужна да:
– евиденције води на српском језику и ћириличком писму
– јавне исправе издаје на српском језику и ћириличком писму
– уџбенике штампа на српском језику и ћириличком писму изузев када су у питању програми на језицима националних мањина, студије на страном језику или студије страних језика.
– писмено општење (комуникацију редовном и електронском поштом, факсом...) са другим правним лицима и са физичким лицима обавља на српском језику и ћириличком писму
– општење (комуникацију) са јавношћу преко интернет презентација обавља на српском језику и ћириличком писму
– и у свим другим случајевима прописаним законом користи српски језик и ћириличко писмо
Чланом 10. ставом 1. Устава Србије утврђено је: „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.“ Наведеном уставном одредбом је регулисана службена употреба језика и писма у Србији као држави и уједно је регулисана службена употреба језика и писма српског народа као државотворног (Преамбула Устава Републике Србије и члан 1 истог). Овај став има двоструку уставноправну улогу, у једној је регулисано питање службене употребе језика и писма државе Србије а у другој питање језика и писма српског народа. Утврђено је да је у Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо, и то у обе уставноправне улоге. Предмет регулисања су службени језик и писмо којим се он пише. Могућа је директна примена ове уставне одредбе у правној пракси и за српски језик је везано и именовано само једно писмо-ћириличко.
Према информацијама које смо добили од чланова нашег Удружења, многи уџбеници високошколских установа су штампани на хрватској латиници службеном писму нама суседне Хрватске а супротно нашим законским прописима и супротно Члану 10. ставу 1. Устава Србије.
Законски прописи јасно разграничавају подручја одговорности рецензената уџбеника и онога ко штампа уџбенике од одговорности високошколске установе као издавача.
Имајући у виду суштину Члана 10. става 1. Устава Србије непоштовање одредбе о службеној употреби српског језика и ћирилице Удружење „Ћирилица“ Нови Сад у правним поступцима третира с једне стране као нарушавање уставног поретка државе Србије а с друге стране као радњу којом се крши право српског народа на употребу српског језика и ћириличког писма.
Чланом 10. ставом 2. Устава Србије утврђено је: „Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.“ Овом уставном одредбом су регулисана права припадника националних мањина на службену употребу њихових језика и њихових писама. Овим ставом регулисана је службена употреба других језика и писама осим српског језика и писма. Предмет регулисања су службени језик и писмо којим се он пише за све националне мањине које живе у Србији. Није могућа директна примена ове уставне одредбе у правној пракси већ само преко законске регулативе. Иако примена Члана 10. става 2. Устава Србије није предмет нашег захтева (ни предмет активности нашег Удружења) обавештавамо Вас да Удружење „Ћирилица“ Нови Сад начелно подржава права националних мањина на образовање на језику националне мањине у складу са законским прописима Србије.
Као што смо навели, латиница којом се по Србији много пише па чак и неки уџбеници њоме штамапају је хрватско писмо.
То се јасно види из Члана 12 Устава Хрватске у коме стоји: „U Republici Hrvatskoj u službenoj je uporabi hrvatski jezik i latinično pismo.“ (види: Ustav Republike Hrvatske »Narodne novine« br. 56/90, 135/97, 8/98 – pročišćeni tekst, 113/2000, 124/2000 – pročišćeni tekst, 28/2001, 41/2001 – pročišćeni tekst, 55/2001 – ispravak, i 76/2010 – promjena).
У пракси у нашем образовном систему српска деца до пунолетства имају право на образовање на свом ћириличком писму и српском језику јер су уџбеници за основне и средње школе штампани на српском језику и ћирилици. Но, Срби који напуне 18 година и који се одлуче да наставе школовање на високошколским установама морају да уче из уџбеника штампаних на хрватској латиници као да су отишли на студије у Хрватску. Или су можда факултети у Србији делови Загребачког универзитета?
Да ли студенти који студирају у Немачкој, Француској, Русији, Грчкој или нпр. Бугарској имају неке проблеме у школовању и напредовању у науци зато што су им уџбеници штампани на службеном језику и писму државе у којој студирају. А да ли је могуће да у тим земљама уџбеници буду штампани на службеном писму неке стране друге државе?
Сви објективни и непристрасни посматрачи би морали признати да је употребљивост у језику и у комуникацији међу појединцима једнака за српску ћирилицу код Срба и хрватску латиницу код Хрвата. Значи, сваки од ова два народа може само са једним писмом у свом језику баш како је и било претходних хиљаду година писмености. За комуникацију с неким другим народом може се користити или језик тог народа ако се познаје или енглески језик као у пракси општеприхваћени језик комуникације на међународном нивоу.
Не можемо а да се не чудимо а што се онда толики уџбеници на високошколским установама у Србији штампају на хрватској латиници, службеном писму нама суседне државе Хрватске.
Каква се то онда политика образовања и школовања води на нашим факултетима и универзитетима? Нека политика усклађена са развојем информационих технологија – неће бити!
Претпоставимо да један Србин интернетом пошаље поруку у све земље света написану ћирилицом а други се јави на исте те адресе поруком исписаном латиницом. С обзиром на међународну стандардизацију писама и језика коју уважавају информационе технологије првог ће сви препознати као Србина (или држављанина Србије) а другог као Хрвата (или држављанина Хрватске). А шта мислите како ће идентификовати сајт факултета постављен на ћирилици а како онај постављен на латиници?
Српска ћирилица је наше, српско, и име и презиме у сајбер простору и најједноставнији и најчвршћи темељ препознатљивости српске културе у светској заједници народа.
Стога су информационе технологије наша прилика коју треба да искористи свака институција науке и културе када се преко интернет презентација представља међународној јавности. Наводимо неке сајтове доброг представљања наше културе на глобалној интернет мрежи:
Српска православна црвка http://www.spc.rs/
Српски сабор „Двери“ http://www.dverisrpske.com/
Српска академија наука и уметности http://www.sanu.ac.rs/
Матица српска http://www.maticasrpska.org.rs/
Филолошки факултет у Београду http://www.fil.bg.ac.rs/
Институт за српски језик http://www.sanu.ac.rs/sanunov/institut_za_srpski_jezik.asp
Вукова задужбина http://www.vukova-zaduzbina.rs/
Српски језик и ћирилица су и службени језик и писмо државе Србије и у сајбер простору приказују и њен државни суверенитет те би државни органи и организације о томе морали водити рачуна. Наводимо примере сајтова државних органа или организација при чијој се изради и презентацији водило рачуна о државном суверенитету:
Пореска управа http://www.poreskauprava.gov.rs/
Републички завод за статистику http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php
Архив Србије http://www.archives.org.rs/
Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС) http://www.rnids.rs/
Детаљнија образложења наших ставова о српском језику и његовом писму дали смо у прилозима које Вам такође достављамо а које можете у електронској форми преузети са сајта http://www.cirilica-beograd.com/ДОКУМЕНТА/index.html.
Ђорђе Јањатовић
(председник Одбора за службену и јавну употребу српске ћирилице)
__________________________
Драгољуб Збиљић
